Kako da jednostavno povratite fokus?
Kako povratiti i održati fokus, možda je i najkompleksnije pitanje današnjice. Živimo u vremenu kada se svuda oko nas nudi pregršt sadržaja, ponuda je šarenolikija nego ikad. Ma šta da je predmet vaše pažnje – garderoba, putovanja, edukacije, zdrav život – na svakom koraku nalaze se nadražaji koji privlače našu pažnju i želimo ih sada i ovde.
Ako tome dodamo činjenicu da smo po prirodi fokusirani na prošlost, razmišljamo, analiziramo šta smo uradili, da li smo trebali baš tako, šta smo mogli drugačije. Ponekad se pak prisećamo sa nostalgijom prošlih vremena i čeznemo da se vratimo u one dane, kada smo bili nasmejani, zadovoljni i ispunjeni.
Neretko, misli nam okupira budućnost: šta činiti, kakve izbore napraviti, šta je za mene najbolji mogući scenario, šta ako se desi ovo ili ono? To su pitanja sa kojima se iscrpljujemo i usled kojih propuštamo lepotu sadašnjeg trenutka i fokus na život koji se dešava svuda oko nas.
Najteže je razbistriti misli i ostati prisutan na trenutna zbivanja, na sadašnji trenutak i ono što nam on donosi. U njemu je najčešće velika gužva, i u tom suženom prostoru naše pažnje nalazi se sve i svašta što tu i ne pripada.
Jedna od jednostavnih tehnika kojom možete relaksirati svoj um, ali i razbistriti fokus jeste NLP tehnika „Raspremanje sadašnjosti“. Kako se to rasprema sadašnjost?
Pre svega tako sto odvojimo malo vremena za sebe, da u miru zastanemo i sagledamo čega sve tu ima, u tom našem dragocenom sadašnjem trenutku. Čega tu ima, a da mu tu nije mesto i da pripada prošlosti? Kada prepoznamo događaje uspomene, ljude, želje ili strahove koji pripadaju prošlosti potrebno je da ih smestimo baš tamo gde i pripadaju, na mesto za sećanja ili naša učenja, tako da možemo da im pristupimo onda kada nam je to potrebno, kada želimo da evociramo svoje uspomene ili izvučemo neku pouku.
No, u našoj sadašnjosti nalazi se puno toga što pripada budućnosti i okupira našu pažnju. Kada prepoznamo brige, nestrpljenje, još uvek neostvarene želje i nerealizovane ciljeve, na nama je da ih na vremenskoj liniji smestimo u budući trenutak. Tako da na njima možemo raditi onda kada je za to vreme, jer budućnost je tu da se kreira, a ne da nas sputava.
Na kraju, ostajemo raspremljenog uma, spremni da svoj fokus stavimo na one male stvari koje život čine tako posebnim, a koje nam često izmiču – školsku priču naših klinaca, osmeh ulične prodavačice cveća, najlepši zalazak Sunca, prvi sneg i ko zna još na šta. Život koji nas okružuje je prepun čuda, onda kada smo spremni da ih vidimo.
