Pozitivna psihologija doživela je svoj bum krajem XX veka, a čini se i u ovom veku doživljava svoju ekspanziju. No, kao i sve nove metodologije moć pozitivnog razmišljanja ume da bude prenaglašena, a često i banalizovana. Mnogi su upali u zamku kako ja to zovem “srećologije”, koja propagira “misli pozitivno i dobre stvari će ti se dešavati” ili “dovoljno je samo da jako želiš”, ali nije tako. Znam da ću razočarati mnoge od vas, ali pozitivan životni stav i afirmativna podržavajuća uverenja samo su jedan od sastojaka u kompletnom pazlu uspeha. I to samo onda kada su zaista takvi, usklađeni i kongruentni sa vašom istinom, a ne dobro naučene fraze ili lingvistička veština kojom iste stvari nazivate drugim imenom. 

Sve popularnije je da se problem nazove izazovom, takvim savetima bombarduju nas sa društvenih mreža. Ali prosto preimenovanje neće dovesti do boljeg osećaja, tek kada počnemo raditi na rešenju i pronalaženju alternativa, tek tada ćemo zaista problem pretvoriti u izazov sa kojim se nosimo i čijim rešavanjem rastemo.

Pozitivne misli nas snaže, fokusiraju na dobre ishode, daju nam energiju i motivaciju. No ukoliko izostane akcija, posvećenost i jasna vizija gde želimo da budemo, moguće je da ćemo i uprkos afirmativnim stavovima tapkati u mestu. 

U prilog ovome govori i jednostavna formula uspeha koja kaže da je uspeh proizvod naših uverenja, sposobnosti i akcija koje sprovodimo. Ma koliko pozitivni bili, potrebno je da radimo na razvijanju sposobnosti kroz razvoj veština, i da konstantno sprovodimo i pokrećemo akcije koje nas vode željenom cilju.